Свето писмо

На рекама вавилонским, онде седосмо и заплакасмо, када бисмо се сетили Сиона.
О врбе сред њега повешасмо своје харфе;
Јер онде заискаше од нас да певамо они што нас заробише, и који нас одведоше затражише од нас радосну песму; запевајте нам једну од сиоских песама.
Како да запевамо песму Господњу у туђој земљи?
Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека буде заборављена десница моја;
Нека ми се језик прилепи за грло, ако се не сетим тебе, ако не ставим Јерусалим изнад сваке своје радости.
Сети се, Господе, синова Едомових, како су у дан Јерусалимов говорили; рушите, рушите га до темеља његових.
Кћери вавилонска, мучитељице, блажен је који ти узврати за дело које си нам учинила;
Блажен је који шчепа и смрска о стену твоју дечицу.