Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 131.

Сети се, Господе, Давида и све његове смерности,
Како се заклео Господу и заветовао Богу Јаковљеву;
Нећу ући у шатор свога дома, нити ћу се попети на одар своје постеље,
Нећу дати сна својим очима, ни веђама својим да задремају, ни слепоочницама својим да се одморе,
Док не нађем место Господу, стан Богу Јаковљеву.
Ево, чули смо да је у Ефрати, нађосмо га у дубравама;
Уђимо у његов стан, поклонимо се месту где стадоше ноге његове.
Устани, Господе, (иди) на своје почивалиште, ти и твој свети ковчег;
Свештеници твоји нека се обуку у праведност и свеци твоји нека кличу.
Због Давида, свога слуге, не одврати лице од свога помазаника.
Господ се заклео Давиду истином и од ње неће одступити: од плода утробе твоје посадићу на престо твој;
Ако твоји синови буду чували завет мој и ова моја сведочанства, којима ћу их научити, онда ће и њихови синови довека седети на твом престолу.
Јер је Господ изабрао Сион, одабрао га себи за насеље.
Ово је моје пребивалиште заувек, овде ћу се настанити јер сам га одабрао;
Штедро ћу благословити његов берићет, његове сиромахе нахранићу хлебом,
Свештенике његове обући ћу у спасење и свеци његови клицаће радосно;
Онде ћу учинити да израсте рог за Давида, припремио сам свећњак помазанику свом;
Обући ћу у срамоту његове непријатеље, на њему ће процветати светиња моја.

Псалам: 130 | Псалам: 132