Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 103.

Благосиљај, душо моја, Господа. Господе, Боже мој, узвисио си се веома, обукао си се у слављење и красоту,
Оденуо се светлошћу као хаљином, небо разапео као шатор;
Водама си покрио своје дворове, облаке си поставио да идеш на њима, кад ходаш ветар ти служи као крила,
Ветрове чиниш својим гласницима а пламен огњени служитељем својим.
Утврдио си земљу на темељима њеним, неће се помаћи довека.
Обавијена је безданом као хаљином, воде ће на горама стајати;
Побећи ће од твоје претње, уплашиће се од твог громовног гласа.
Горе се уздижу, а поља се слежу на место које си им утемељио;
Поставио си границу коју неће прећи нити ће се вратити да покрије земљу.
Ти усмераваш изворе да теку по долинама, међу горама протицаће воде;
Напајаће све пољске звери, дивљи магарци гасиће своју жеђ;
Птице небеске гнездиће се крај њих, из стена ће давати свој глас.
Ти напајаш горе из својих дворова, земља ће се наситити од плода твојих руку.
Ти дајеш да трава расте стоци а зеље да послужи људима, да произведу хлеб из земље;
И вино весели човечије срце, да разведри лице уљем, а хлеб крепи човечије срце.
Наситиће се пољско дрвеће, кедри ливански, које је посадио.
Онде ће се птице гнездити, родин дом им предњачи.
Високе горе су уточиште јеленима, а стена мрмотима.
Он је створио месец да показује времена, сунце познаде запад свој.
Поставио си таму и би ноћ, по њој ће се разићи све шумске звери,
Лавићи који ричу да уграбе и затраже од Бога себи храну.
Сунце грану и покупише се, и полегаће у јазбине своје;
Човек ће изићи на свој посао и на радњу своју до вечери.
Како су узвишена твоја дела, Господе; све си мудро створио, испуни се земља твојом тековином.
Ово море је велико и широко, у њему су гмизавци којима нема броја, мале животиње са великима;
Онде лађе плове, ова неман коју си створио да се игра у њему.
Све тебе чека да им даш храну на време.
Кад им даш, покупиће; кад отвориш своју руку, биће благо свима.
Кад окренеш своје лице, збуниће се; одузмеш ли им дух, ишчезнуће и вратиће се у свој прах.
Пошљеш ли им свој дух, биће саздани, и обновићеш лице земље.
Нека буде слава Господња довека, развеселиће се Господ због дела својих;
Он погледа на земљу и чини да се она тресе, дотакне горе и оне се диме.
Певаћу Господу за живота свога, појаћу своме Богу докле год ме буде;
Нека му буде мило оно што говорим, а ја ћу се радовати у Господу.
Нека ишчезну грешници и безаконици са земље тако да их више не буде. Благосиљај, душо моја, Господа. Алилуја.

Псалам: 102 | Псалам: 104