Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 89.

Господе, ти си нам био прибежиште од поколења до поколења.
Пре но што се горе родише, пре но што би створена земља и васељена, и од века до века ти постојиш.
Немој обратити човека у понижење; ти рече: вратите се, синови људски.
Јер хиљада година у твојим очима су као јучерашњи дан, који је прошао, и као ноћна стража.
Њихове године биће ништавило, проћи ће као трава јутром;
Ујутро процвета па прође, увече отпадне, осуши се и увене.
Нема нас нигде од твога гнева и збуњени смо од јарости твоје.
Ставио си наша безакоња преда се, век наш на светлост твога лица.
Јер сви наши дани нестадоше и нема нас нигде од твога гнева; наше године трудише се као паук.
Дани наших година, у њима је седамдесет година, а ако смо у пуној снази - осамдесет година, и већина од њих је труд и мука; јер кротост уђе у нас и она ће нас васпитати.
Ко зна силу твога гнева, и из страха од тебе јарост твоју?
Тако покажи своју десницу, да се могу избројати (дани наши), - и они који су срцем поучени у мудрости.
Врати се, Господе, докле ћеш? и буди милостив својим слугама.
Напунисмо се твоје милости јутром, и клицасмо, и развеселисмо се у све наше дане;
Развеселисмо се за оне дане када си нас понизио, за године када видесмо зло.
И погледај на своје слуге и на своја дела, те упути синове њихове.
И слава Господа, Бога нашег, нека буде на нама, и дела наших руку управи на нас.

Псалам: 88 | Псалам: 90