Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 87.

Господе, Боже мога спасења, обдан завапих пред тобом и обноћ;
Нека моја молитва дође пред тебе, приклони своје ухо мољењу моме, Господе.
Јер душа ми се напуни зала и живот ми се приближи аду.
Убројише ме у оне што силазе у гроб, постао сам као човек без помоћи - међу мртвима слободан,
Као бачени рањеници који спавају у гробу, њих се више не сећаш, они су одгурнути од твоје руке.
Положише ме у најдубљу раку, у тмину и сенку смрти.
Твоја јарост утврди се на мени и све своје валове навео си на мене.
Удаљио си од мене познанике моје, учинише да сам им гнусан, предадоше ме и не могох изићи,
Очи моје малаксаше од сиромаштва; теби вапих, Господе, по вас дан, своје руке пружах теби.
Хоћеш ли мртвима чинити чуда? или ће их лекари подићи па ће те славити?
Хоће ли ко у гробу казивати твоју милост и истину твоју у пропасти?
Хоће ли се у тами познати твоја чуда и правда твоја у заборављеној земљи?
А ја завапих теби, Господе и ујутро ће моја молитва изићи пред тебе.
Зашто, Господе одбацујеш моју душу, зашто одвраћаш своје лице од мене?
Ја сам сиромах и мучим се од своје младости; узвишен бејах и понижен, издаде ме снага.
Налети твога гнева пређоше преко мене и страхоте твоје сасвим ме пометоше.
Опколише ме као вода по вас дан, обузеше ме сви скупа.
Удаљио си од мене пријатеља и ближњега, и познанике моје од невоље (моје).

Псалам: 86 | Псалам: 88