Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 77.

Припази, народе мој, на закон мој, приклони своје ухо ономе што моја уста говоре;
Причама ћу отворити уста своја, казиваћу загонетне ствари од искони.
Све што чусмо и дознасмо и што нам очеви наши казиваху,
Не оста скривено од њихове деце, јер су будућем нараштају јавили славна дела Господња, и силу његову, и чудесна дела која је учинио.
Он подиже сведочанство у Јакову и постави закон у Израиљу, и нареди нашим очевима да све то обзнане својим синовима,
Како би знао будући нараштај, синови који ће се родити, па ће и они устати и то јавити својим синовима,
Да положе своју наду у Бога, и не забораве дела Божија, те да истражују наредбе његове,
Да не буду као њихови очеви - род наопак и бунтован, род који није исправио срце своје и не би веран Богу духом својим.
Ефремови синови, који затежу лук и стрељају њиме, окренуше се на дан битке.
Савез са Богом не сачуваше и не хтедоше ходити по његовом закону.
И заборавише његова доброчинства и чудна дела његова која им је показао,
Чудеса која је учинио пред њиховим очевима у земљи египатској, на Танејском пољу.
Раздвоји море и њих проведе, постави воду као мех,
И поведе их дању облаком, а сву ноћ светлошћу огња.
Раскида стену у пустињи и напоји их као из дубоког бездана,
И изведе воду из стене, па низведе воде као реке.
А они продужише и даље да греше, озлоједише Свевишњег у пустињи,
И искушаше Бога у срцима својим тражећи хране за своје душе,
И опадаше Бога, те рекоше: хоће ли моћи Бог да зготови трпезу у пустињи?
А кад удари стену, потече вода и потоци се разлише; може ли и хлеба дати или зготовити трепезу народу свом?
Стога Господ чу и баци (их) натраг, и огањ се распламте у Јакову, и гнев се подиже на Израиља,
Јер не повероваше Богу, нити се уздаше у његово спасење.
И заповеди одозго облацима, те отвори небеска врата,
И пусти им ману као дажд - да (је) једу, и хлеб небески даде им;
Човек је јео анђеоски хлеб, посла им хране до ситости.
Подиже са неба јужни ветар и својом силом наведе кишу,
Те пусти месо на њих да пада као прашина и крилате птице као морски песак,
И попадоше сред њихова логора - око њихових шатора,
Па једоше и добро се наситише, и испуни им жељу,
Не беху лишени онога што су желели. Док им је још јело било у устима,
Подиже се на њих гнев Божији и помори најјаче међу њима, те свеза изабране у Израиљу.
Поред свега тога још грешише и не повероваше његовим чудесним делима,
Тако им прођоше дани узалуд а године њихове мучно.
Кад их убијаше, тражаху га и обраћаху се, па се у бдењу обраћаху Богу,
И сетише се да је Бог њихов помагач, Бог свевишњи њихов избавитељ.
И обмануше га својим устима и језиком својим слагаше му,
А срце им не беше сасвим уз њега, нити осташе верни његовом савезу.
Али он им је као милосрдан опраштао грехе и није их уништавао, него је често одустајао од своје јарости и није дао да се распали сав његов гнев.
И сети се да су они тело, дах који одлази и не враћа се.
Колико пута га озлоједише у пустињи и разгневише у безводној земљи?
И скренуше, те искушаше Бога, па наљутише свеца Израиљева.
Не сетише се његове руке (онога) дана када их избави из руке угњетача.
Како постави своје знаке у Египту и чудеса своја на Танејском пољу;
И претвори им реке у крв, и потоке њихове - да не могоше пити,
Посла обаде на њих и изједоше их, па жабе и поморише их.
И пусти медљику на њихову летину, а муку њихову предаде скакавцу.
Виноград им поби градом, а смокве њихове сланом.
И предаде им стоку граду, а имање њихово огњу.
Посла на њих гнев своје јарости, јарост и гнев и невољу, одред злих анђела.
Отвори пут свом гневу, не поштеде им животе од смрти, а стоку им помори.
И све прворођено поби у Египту првину од свих њихових трудова у Хамовим шаторима.
И подиже свој народ као овце, те их поведе као стадо у пустињи,
И поуздано их упути, па се нису бојали, а море покри њихове непријатеље.
И уведе их у свој свети крај, на ову гору коју задоби његова десница,
И одбаци народе пред њима, те жребом подели њихово наследство, и у њихове шаторе насели племена Израиљева.
Но они искушаше и озлоједише Бога свевишњега, и његова сведочанства не сачуваше.
Скренуше и отпадоше као и њихови очеви, претворише се у искривљен лук.
И разгневише га на својим хумовима и раздражише га својим идолима.
Бог чу и презре, па понизи веома Израиља.
И одбаци (свети) шатор у Силому, своје насеље у ком се настанио међу људима.
И предаде у ропство крепост њихову, и красоту њихову у непријатељске руке,
И препусти свој народ мачу, те презре своје наследство.
Младиће им поједе огањ, а девојке им се не удаше.
Свештеници им падоше од мача, а удовице њихове неће бити оплакане.
Тада се пробуди Господ као из сна, као јунак савладан од вина,
И одби натраг своје непријатеље, даде им вечну срамоту.
И одбаци Јосифов шатор, а Ефремово племе не изабра.
Него изабра Јудино племе, гору Сион, коју заволе.
И сагради своје светиште високо као једнорога, на земљи га утемељи довека.
И изабра свога слугу Давида и узе од овчијих стада.
Узе га од оваца које се јагње - да буде пастир Јакову, његовом народу, и Израиљу, његовом наследству.
И био им је пастир незлобивим срцем и поведе их својим разборитим рукама.

Псалам: 76 | Псалам: 78