Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 76.

Гласом својим завапих Господу, гласом својим Богу и чу ме.
У дан своје невоље потражих Бога ноћу својим рукама уздигнутим к њему, и не преварих се; душа никако да ми се утеши.
Сетих се Господа и развеселих се; размислих и дух ми постаде малодушан,
Очи ми ноћу бдију, узнемирих се и не могох говорити.
Размишљах о старим данима, сетих се прастарих година и поучих се;
Ноћу разговарах са својим срцем, а дух мој испитиваше.
Хоће ли Господ заувек одбацити и хоће ли још икад бити благонаклон?
Или ће до краја ускратити своју милост од поколења до поколења.
Или ће Бог заборавити да се смилује, или ће у свом гневу затворити своје милосрђе?
И рекох: сад почех (разумевати), ово је промена деснице Свевишњег.
Сетих се дела Господњих, сећаћу се твојих чудеса од почетка,
И поучићу се свим делима твојим и говорићу о поступцима твојим.
Боже, твој пут је свет; који је Бог тако велик као наш Бог?
Ти си Бог који чини чудеса, показао си своју силу на народима;
Својом мишицом избавио си народ свој, Јаковљеве и Јосифеве синове.
Воде те видеше, Боже, воде те видеше и устрепташе, понори се узбуркаше, силна хука од вода.
Облаци загрмеше, јер твоје стреле пролећу;
Глас твоје грмљавине одјекну котрљајући се, твоје муње осветлише васељену, земља се пољуља и уздрхта.
Твој пут води кроз море и твоје стазе по великим водама, а трагови твоји неће се познати.
Повео си свој народ као овце - Мојсијевом и Ароновом руком.

Псалам: 75 | Псалам: 77