Свето писмо

Боже, Боже мој, теби раним; душа моја ожедне за тобом. Колико пута моје тело (чезне) за тобом у пустој, непроходној и безводној земљи?
Тако ти се јавих у светишту да видим твоју силу и твоју славу.
Јер је твоја милост боља од живота; усне моје хвалиће те.
Тако ћу те благосиљати за живота свога, у твоје име дизаћу своје руке.
Душа би ми била као сита сала и масти, и радосним уснама хвалиће (те) уста моја.
Кад год сам се на својој постељи тебе сећао у јутарњим бдењима о теби сам размишљао.
Јер си ми ти постао помагач и у сенци твога окриља клицаћу.
Моја душа приону за тебе, десница твоја прихвати ме.
Они узалуд затражише мој живот, сићи ће у дубине земље;
Биће предани у руке мача и допашће лисицама.
А цар ће се радовати у Богу, хвалиће се свако ко се њиме заклиње, јер су запушена уста оних што говоре неправду.