Свето писмо

Говорите ли заиста правду? Судите ли право, ви, људски синови?
Та, у срцу (свом) чините безакоња на земљи, ваше руке плету неправду.
Отуђише се грешници од мајчина крила, заблудеше од утробе (материне), говорише лаж.
Јарост им је као у змије, као у глухе аспиде која и заптива своје уши,
Која не чује глас бајача ни врачара вешта у врачању.
Бог им поломи зубе у њиховим устима, Господ разби лавовске чељусти.
Нека нестану као вода која протиче; затегнуће он свој лук, док не малакшу.
Нека клону као истопљени восак; огањ пада (на њих) и не видеше (више) сунца.
Пре но што ваши котлови осете (потпаљено) трње, као живе, као у гневу прогутаће вас.
Обрадоваће се праведник кад види освету над безбожницима; опраће своје руке у грешничкој крви.
И рећи ће човек: има, дакле, вајде праведнику, Бог им је заиста судија на земљи.