Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 48.

Слушајте ово, сви народи; чујте, сви становници васељене,
Од земље рођени и синови људски, скупа богат и сиромах.
Моја уста говориће мудрост, а мисао мога срца памет;
Приклонићу своје ухо причи, уз харфу ћу отворити своју загонетку.
Што да се бојим (када дође) зли дан, кад ме опколи безакоње моје пете,
Који се уздају у своју моћ и хвале се својим великим богатством?
Брат се не може искупити; хоће ли се човек искупити? Неће дати Богу за своје измирење,
Нити цену искупљења своје душе.
И намучи се вечито, и живеће до краја, и неће видети пропасти, када види како мудри умиру.
Неразуман и безуман пропашће заједно и оставиће туђинцима своје богатство,
И гробови су им вечите куће, станови њихови од покољења до покољења. Њихове земље носиле су њихова имена.
И човек који је у части није разумео, него се упоредио са неразумним скотовима и уподобио им се.
Овај њихов пут им је на саблазан, а после тога устима својим лепо ће говорити.
Они су као овце постављени у аду, смрт им је пастир; и праведници ће овладати њима зајутра, и њихова помоћ овештаће у аду од њихове славе.
А моју душу Бог ће искупити из руке адове, кад ме прима.
Не бој се кад се човек обогати и кад порасте слава његовога дома;
Јер, кад умре, неће све понети, нити ће слава његова поћи с њим.
Јер његову душу благосиљају за живота његовога; хвалиће те кад му чиниш добро.
Он ће сићи до рода својих отаца, неће видети светлости довека.
Човек који је у части није разумео, него се упоредио са неразумним скотовима и уподобио им се.

Псалам: 47 | Псалам: 49