Свето писмо Стари завет
Псалми ДавидовиПсалам 41.
- Као што кошута чезне за изворима воде, тако моја душа жуди за тобом, Боже.
- Моја душа је жедна Бога живога; када ћу доћи и показати се лицу Божијем?
- Сузе ми посташе хлеб мој дању и ноћу, кад ми свакодневно говоре: где је твој Бог?
- Сетих се тога и излих своју душу, јер ћу проћи кроз место где је дивни шатор - до дома Божијег - уз гласно клицање и исповедање као о свечаном празнику.
- Зашто си тако тужна, душо, и што ме узнемираваш? Уздај се у Бога, јер њега ћу исповедати; мој Бог је моје спасење.
- Узбуди се моја душа у мени; ради тога сетићу се тебе из земље Јордана и Ермона и са малог брда.
- Бездан дозива бездан гласом твојим слапова, сви твоји валови и таласи навалише на мене.
- Дању ће Господ указати своју милост, а ја у ноћу певати и молити се Богу живота мога.
- Рећи ћу Богу: ти си мој заступник; зашто си ме заборавио? Зашто идем туробан док ме непријатељ притискује?
- Сатирући ми кости наругаше ми се тлачитељи моји говорећи ми сваки дан: где је твој Бог?
- Зашто си тако тужна, душо, и што ме узнемираваш? Уздај се у Бога, јер њега ћу исповедати; мој Бог је моје спасење.
Псалам: 40 | Псалам: 42
© Микро књига 1984-2025
