Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 38.

Рекох: чуваћу своје путеве да не грешим језиком својим; потрудих се да ми уста буду опрезна док год грешник стоји преда мном.
Занемех и бих скрушен, заћутах о добру, и јад мој се обнови.
Зажари ми се срце у мени и док размишљам разгореће се огањ. Проговорих својим језиком:
Кажи ми, Господе, мој крај и колики је број мојих дана, да знам како сам ништаван.
Види, педаљ као меру поставио си мојим данима, и мој век је као ништа пред тобом; уосталом све је таштина, сваки живи човек.
Заиста човек пролази као сенка и узалуд се узбуђује; гомила благо, а не зна коме ће га скупити.
И сад ко је моја узданица? Није ли Господ? И моје поуздање је у теби.
Избави ме од свих мојих безакоња, дао си ме као ругло безумноме.
Занемех и не отворих своја уста, јер си ме ти створио.
Отклони своје шибе од мене; изнемогох од твоје снажне руке.
Казнама за безакоња васпитао си човека и расточио си му душу као паучину; и узалуд се узбуђује сваки човек.
Господе, услиши моју молитву и чуј молбу моју; немој ћутке прећи преко мојих суза, јер сам дошљак код тебе и намерник као сви очеви моји.
Пусти ме да одахнем пре но што одем и више ме не буде.

Псалам: 37 | Псалам: 39