Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 34.

Пресуди, Господе, онима који ме вређају, зарати на оне који војују против мене.
Узми оружје и штит и дигни се мени у помоћ.
Исучи мач и пресретни моје гонитеље; реци мојој души: ја сам твоје спасење.
Нека се постиде и посраме они који траже моју душу, нека устукну и нека се застиде који ми смишљају зло.
Нека буду као прах на ветру, и анђео Господњи нека их потисне;
Пут њихов нека буде мрачан и клизав, и анђео Господњи нека их прогони.
Јер ни за што поставише тајно своју замку мени на пропаст, без разлога нагрдише моју душу.
Нека наиђе на њих замка за коју не знају, и мрежа коју тајно поставише нека их ухвати, и пашће у исту замку.
А моја душа клицаће Господу, обрадоваће се његовој заштити;
Све моје кости говориће: Господе, ко је као ти, који избављаш сиромаха из руке тлачитеља, бедника и убогог од оних који га пљачкају?
Усташе неправедни сведоци, питаху ме што нисам знао;
Узвратише ми зло за добро и усамљеност души мојој.
А кад су ми они досађивали, ја сам носио одећу жалости и постом сам кротио душу своју, и молитва ће ми се у недра вратити.
Као да је ближњи, као да је наш брат, тако (у њему) уживах; као онај који је жалостан и туробан, тако скрушен бејах.
А они се обрадоваше и скупише против мене, спопадоше ме мучења која не знадох, растргоше се и не престаше.
Доведоше ме у искушење, наругаше ми се до миле воље, зубима својим шкргутаху на мене.
Господе, када ћеш погледати? Опорави ми душу од њихових злочина, од лавова мој драгоцени живот.
Исповедаћу те, Господе, на великој скупштини, хвалићу те усред многог народа.
Не дај да се радују они који су ми без разлога непријатељи, који ме мрзе ни за што и намигују очима.
Јер мени су говорили о миру, а у срџби су смишљали преваре.
Разјапише своја уста на мене, и рекоше: добро, добро, видеше очи наше.
Видео си, Господе, немој прећутати, Господе, не одступи од мене;
Прени се, Господе, и обрати пажњу на мој суд, Боже мој и Господе мој, поведи моју парницу.
Пресуди ми по својој праведности, Господе Боже мој, да они не би ликовали нада мном;
Да не би рекли у свом срцу: Благо, благо нашој души; и да не би рекли: прогутали смо га.
Нека се постиде и посраме сви који се радују мом злу, нека се обуку у стид и срам који се размећу нада мном.
Нека кличу и нека се обрадују који желе моју правду, и нека једнако говоре: нека се Господ велича, који желе мир његовом слузи.
И мој језик казиваће правду твоју, по вас дан хвалу твоју.

Псалам: 33 | Псалам: 35