Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 143.

Давидов, ка Голијату. (МТ: Псалам 144)

Благословен Господ Бог мој,
Који научава руке моје за борбу,
прсте моје за рат.
Милост моја и прибежиште моје,
заступник мој и избавитељ мој,
заштитник мој, и поуздах се у Њега.
Који потчињава народ мој мени.
Господе, шта је човек да си му се објавио,
или син човечији да рачунаш с њиме?
Човек се уподоби ништавости,
дани његови као сенка пролазе.
Господе, приклони небеса и сиђи,
дотакни се гора, и задимиће се.
Блесни муњом, и разагнаћеш их;
пошаљи стреле Твоје, и сатрћеш их.
Пошаљи руку Твоју са висине,
извуци ме и избави ме од вода многих,
из руку синова туђинаца,
чија уста говораху сујету,
и десница њихова десница је неправде.
Боже, песму нову певаћу Ти,
са псалтиром десетоструним псалмопојаћу Теби,
Који дајеш спасење царевима,
Који избављаш Давида слугу Свога од мача злога.
Избави ме и извуци ме из руке синова туђинаца,
чија уста говораху сујету
и десница је њихова десница неправде.
У којих су синови (њихови) као младице
посађене у младости њиховој,
кћери њихове улепшане,
преукрашене као кип храма,
ризнице њихове напуњене,
преливају се из једне у другу,
овце њихове многоплодне,
које се множе у изласцима њиховим,
волови њихови угојени,
нема падања ограде, нити капије,
нити крика на трговима њиховим -
блаженим називаху народ којему то тако бива.
Блажен (пак) је народ којем је Господ - Бог његов.

Псалам: 142 | Псалам: 144