Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 140.

Псалам Давидов. (МТ: Псалам 141)

Господе, Тебе зовем, услиши ме.
Чуј глас мољења мога, када вапим Теби.
Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје;
уздизање руку мојих жртва вечерња.
Постави, Господе, стражу устима мојим,
и двер ограде око усана мојих.
Не допусти срце моје у речи лукаве,
да измишља изговоре за грехе,
са људима који чине безакоња,
и нећу се дружити са изабранима њиховим.
Караће ме праведник са милошћу, и изобличиће ме;
а уље грешника да не намасти главу моју;
јер је још и молитва моја против воље њихове.
Расуше се низ камење моћници њихови;
чуће речи моје, као угодне.
Као што се грумен земље просу по земљи,
расуше се кости њихове до пакла.
Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје;
у Тебе се уздах, не одбаци душу моју.
Сачувај ме од мреже коју ми поставише,
и од замки оних који чине безакоња.
Пашће у мрежу своју грешници,
а ја остах сам, докле не прођох.

Псалам: 139 | Псалам: 141