Свето писмо Стари завет
Псалми ДавидовиПсалам 139. За крај, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 140)
- Избави ме, Господе, од човека злога,
од мужа неправедног ослободи ме.
- Који смислише неправду у срцу,
вас дан спремаху ратове.
- Изоштрише језик свој као у змије,
отров аспидин је под уснама њиховим.
(Диапсалма)
- Сачувај ме, Господе, од руке грешника,
од људи неправедних избави ме,
који смислише да саплету кораке моје.
- Скрише гордељивци замку мени,
и ужадима разапеше мрежу ногама мојим,
при стази ми поставише саблазни.
(Диапсалма)
- Рекох Господу: Бог мој Ти јеси.
Услиши, Господе, глас мољења мога.
- Господе, Господе, Сило спасења мога,
осенио си главу моју у дан рата.
- Не предај ме, Господе, од жеље моје грешнику;
смислише (зло) против мене; не напусти ме, да се не преузнесу.
(Диапсалма)
- Глава (отрова) окружења њиховог,
мука уста њихових покриће их.
- Пашће на њих живо угљевље;
огњем ћеш их оборити,
у несрећама неће издржати.
- Човек језичав неће успети на земљи,
човека неправедног зла ће уловити у пропаст.
- Познадох да ће Господ учинити суд сиромасима,
и правду убогима.
- Али ће праведни исповедати и славити Име Твоје,
и прави ће се настанити пред лицем Твојим.
Псалам: 138 | Псалам: 140
© Микро књига 1984-2025
