Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 138.

За крај, Псалам Давидов, (Захаријин, у расејању)
(МТ: Псалам 139)

Господе, испробао си ме, и познао си ме;
Ти си познао седање моје и устајање моје;
Ти си разумео помисли моје издалека;
стазу моју и меру моју испитао си,
и све путеве моје предвидео си.
Јер нема речи преварне на језику моме.
Ево, Господе, Ти си познао све, и последње и прво;
Ти си ме саздао и ставио си на мене руку Твоју:
Чудесно је знање Твоје за мене,
надјача ме, не могу према њему.
Куда ћу поћи од Духа Твога,
и од лица Твога где ћу побећи?
Ако узиђем на небо, Ти си тамо;
ако сиђем у ад, присутан си;
ако узмем крила своја ујутро
и настаним се на крајевима мора,
и тамо ће ме рука Твоја водити,
и прихватиће ме десница Твоја.
И рекох: Еда ли ће ме тама погазити,
и ноћ (бити) светло у уживању моме?
Јер се тама неће помрачити од Тебе,
и ноћ ће као дан просветлити се;
као што је тама њена, тако је и светлост њена.
Јер си Ти створио бубреге моје, Господе,
прихватио ме од утробе матере моје.
Исповедаћу и славити Те, јер си ме страшно удивио;
чудесна су дела Твоја, и душа моја зна (то) веома.
Не сакри се кост моја од Тебе, коју си створио у скривености,
и састав (ипостас) мој у дубинама земље;
неуобличен (зачетак) мој видеше очи Твоје,
и у књигу Твоју сви ће бити уписани;
у дане саздаће се, а никог (још) нема у њима.
А мени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже,
веома се укрепише почетци њихови.
Избројаћу их, и већма од песка умножиће се;
устадох и још сам са Тобом.
Ако погубиш грешнике, Боже,
људи крвници, уклоните се од мене.
Јер сте свадљиви у помислима;
узеће узалуд градове Твоје.
Зар нисам оне који Те мрзе, Господе, омрзао,
и због непријатеља Твојих копнио (и венуо)?
Потпуном мржњом омрзох их,
постадоше ми непријатељи.
Испробај ме, Боже, и познај срце моје,
испитај ме и познај стазе моје.
И види има ли пут безакоња у мени,
и води ме путем вечним.

Псалам: 137 | Псалам: 139