Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 131.

Песма степеница. (МТ: Псалам 132)

Опомени се, Господе, Давида,
и све кротости његове,
како се закле Господу,
заветова се Богу Јаковљевом:
Ако ћу ући у насеље дома свога,
ако ћу узаћи на одар постеље своје,
ако ћу дати сан очима мојим
и трепавицама мојим дремање
и починак образима мојим,
докле не нађем место Господу,
насеље Богу Јаковљевом.
Ево, чусмо за њега (за ковчег Господњи) у Ефрати,
нађосмо га на пољима дубраве (Каријат-Јаримске)
Ући ћемо у насеља Његова,
поклонићемо се на месту где стајаху ноге Његове.
Устани, Господе, у починак Твој,
Ти и Ковчег Светиње Твоје.
Свештеници ће се Твоји обући у правду,
и преподобни Твоји обрадоваће се.
Ради Давида слуге Твога
не одврати лице од Помазаника Твога.
Закле се Господ Давиду истином, и неће се одрећи ње:
Од плода утробе твоје посадићу на престолу твоме,
ако сачувају синови твоји завет Мој
и сведочанства Моја ова, која ћу их научити,
и синови њихови, до века, седеће на престолу твоме.
Јер је изабрао Господ Сион,
изволео га је за обиталиште Себи:
Он је почивалиште Моје у век века,
овде ћу се настанити, јер њега изабрах.
Лов (храну) његов благосиљајући благословићу,
и сиромахе његове наситићу хлебовима;
свештенике његове обући ћу у спасење,
и преподобни његови радошћу обрадоваће се.
Тамо ћу уздигнути моћ Давиду,
припремићу светилник Помазанику моме.
Непријатеље његове обући ћу у срамоту,
а на њему ће процветати Светиња моја.

Псалам: 130 | Псалам: 132