Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 89.

Молитва Мојсија човека Божијег.
(Најстарији Псалам) (МТ: Псалам 90)

Господе, уточиште си нам био из нараштаја у нараштај.
Пре него што горе постадоше,
и саздана би земља и васељена,
и од века и до века Ти јеси.
Не скрени човека у понижење.
И рекао си: Обратите се, синови човечији.
Јер је хиљаду година пред очима Твојим, Господе,
као дан јучерашњи, који прође,
и (као) стража у ноћи.
Ништавне ће бити године њихове,
ујутро ће као трава проћи;
ујутро ће процветати и проћи,
увече ће отпасти, стврднути се и осушити.
Јер ишчезосмо од гњева Твога,
и јарошћу Твојом смутисмо се.
Поставио си безакоња наша пред Тобом;
век наш у светлост лица Твога.
Јер сви дани наши ишчезоше,
и од гњева Твога ишчезосмо;
године се наше као паучина схватише.
Дани година наших (достизаху) собом седамдесет година,
а ако је у (већој) крепости, осамдесет година,
и већина је њих мука и бол.
Јер дође унижење на нас, и бићемо покарани.
Ко познаје моћ гњева Твога,
и од страха Твога љутњу Твоју да измери?
Десницу Твоју тако покажи ми,
и васпитане срцем у мудрости.
Обрати се, Господе, докле ћеш?
И умољен буди за слуге Твоје.
Испунисмо се ујутро милости Твоје, Господе,
и обрадовасмо се и узвеселисмо се,
у све дане наше;
узвеселисмо се, за дане у које си нас унизио,
за године у којима видесмо зла.
И погледај на слуге Твоје, и на дела Твоја,
и упути синове њихове.
И нека буде светлост Господа Бога нашега на нама,
и дела руку наших исправи на нас, и дело руку наших исправи.

Псалам: 88 | Псалам: 90