Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 72.

Псалам Асафов. (МТ: Псалам 73)

Како је добар Бог Израиљу,
(свима) правима срцем.
А мени замало да не склизнуше ноге,
замало да не скренуше кораци моји.
Јер позавидех безаконицима
гледајући мир грешника;
јер нема потрајања у смрти њиховој
и постојаности у казни њиховој,
у трудовима људским они нису
и са људима не бивају кажњени.
Зато их ухвати гордост (до краја),
оденуше се у неправду и безбожност своју.
Изађе као из дебелог сала неправда њихова,
пређоше у расположење срца;
смислише и говорише у лукавству,
неправду у висину говорише;
поставише на небу уста своја,
и језик им се пружи до земље.
Ради тога окренуће се народ мој овамо (к њима),
и (сматраће) да ће се дани пуни (среће) наћи њима.
И рекоше: Како дозна Бог;
и има ли знања у Вишњега?
Ево, такви су грешници и уживачи,
до века се држе богатства.
И рекох: Еда ли узалуд учих правди срце моје
и умивах у невиности руке моје,
и бејах бијен васцели дан,
и изобличење моје биваше свако јутро?
Ако говорах: Казиваћу тако,
гле нараштају синова Твојих бих преступник (завета)
И замислих да дознам то,
и би преда мном труд (и мука);
док не уђох у Светилиште Божије
и схватих свршетке њихове.
Јер, за лукавства њихова ставио си им зла,
оборио си их када се узгордише.
Како дођоше у опустошење ненадно,
ишчезоше, пропадоше због безакоња свога.
Као сан онога који се буди,
Господе, у граду Твоме лик њихов уништићеш.
Јер се распали срце моје,
и утроба се моја измени,
и ја бих понижен и не познах,
као скот бејах код Тебе.
А ја сам свагда са Тобом,
узео си десну руку моју,
и у савету Твоме повео си ме,
и са славом си ме примио.
Јер шта ми (то) постоји на небу,
и осим Тебе шта хтедох на земљи?
Ишчезе срце моје и тело моје,
Боже срца мога, и удео је мој Бог до века.
Гле, који себе удаљују од Тебе, пропашће,
погубио си сваког прељубника (одступника) од Тебе.
А мени је добро прилепљивати се Богу,
полагати на Господа наду своју,
да објављујем све хвале Твоје
на вратима кћери Сионове.

Псалам: 71 | Псалам: 73