Свето писмо Стари завет
Псалми ДавидовиПсалам 61. За крај, за Идитуна, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 62)
- Зар се неће Богу повиновати душа моја?
Јер је у Њега спасење моје;
- јер је Он Бог мој и Спаситељ мој,
заштитник мој, да се не колебам више.
- Докле ћете се наслањати на човека?
Убијате сви ви
као зид накривљен и ограда поткопана.
- Али, част моју намерише одбацити,
трчаху у лажи, устима својим благосиљаху,
а срцем својим проклињаху.
(Диапсалма)
- Али, Богу се повинуј, душо моја,
јер је у Њега трпљење моје.
- Јер је Он Бог мој и Спаситељ мој,
заштитник мој, нећу се поколебати.
- У Богу је спасење моје и слава моја;
Он је Бог помоћи моје, и нада моја је у Бога.
- Уздајте се у Њега сав саборе народа;
излијте пред Њим срца ваша;
јер је Бог помоћник наш.
(Диапсалма)
- Али су сујетни синови човечији,
лажни су синови људски у мерилима да учине неправду,
они су (сви) заједно од таштине.
- Не надајте се у неправду
и за отмицом не жудите;
богатство ако тече, не прилагајте (му) срце.
- Једном говораше Бог, ово двоје чух:
- да је моћ Божија, и Твоја је, Господе, милост,
јер ћеш Ти узвратити свакоме по делима његовим.
Псалам: 60 | Псалам: 62
© Микро књига 1984-2024
