Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 57.

За крај, да не погубиш, Давидов, за стилографију. (МТ: Псалам 58)

Е да ли заиста правду говорите?
еда ли право судите, синови човечији?
Јер у срцу безакоње чините на земљи,
неправду руке ваше плету.
Отуђише се грешници (још) од материце,
заблудеше (још) од утробе, говорише лажи.
Гњев је њихов на подобије змије,
као у аспиде глуве и која зачепљује уши своје,
која неће чути глас бајача,
(ни) бајалицу бајану од вешта (бајача)
Бог скрши зубе њихове у устима њиховим,
чељусти лавова сатре Господ.
Уништиће се као вода мимотекућа;
затегнуће лук свој докле не изнемогну.
Као восак растопљен ишчезнуће;
паде огањ на њих, и не видеше сунца.
Пре но што дође трње ваше до гране,
још као живе, као у гњеву прогутаће вас.
Обрадоваће се праведник кад види одмазду (безбожнима)
руке своје опраће у крви грешника.
И рећи ће човек: Ево заиста има плода праведнику,
има дакле Бога који им суди на земљи.