Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 55.

За крај, за народ удаљен од светиња; Давидов,
за стилографију, када га ухватише
иноплеменици (Филистеји) у Гету.
(МТ: Псалам 56)

Помилуј ме, Боже, јер ме погази човек,
сав дан ратујући сатре ме.
Погазише ме непријатељи моји сав дан,
јер су многи који ме нападају с висине.
Дању се нећу бојати, јер се у Тебе надам.
Богом ћу хвалити речи (наде) моје сав дан.
На Бога се поуздах, нећу се бојати, шта ће ми учинити тело (смртник).
Сав дан речи се мојих гнушаху,
против мене су све мисли њихове на зло.
Заселиће се они, и сакриће се,
пету ће моју вребати,
као што очекиваше душу моју.
За ништа ћеш их одбацити,
у гњеву ћеш народе оборити, Боже.
Живот мој објавих Теби,
изнесох сузе моје преда Те као и у обећању Твоме.
Повратиће се непријатељи моји назад,
у који дан Те призовем;
ево познадох да си Ти Бог мој.
Богом ћу похвалити реч,
Богом ћу похвалити беседу.
На Бога се поуздах; нећу се бојати, шта ће ми учинити човек.
У мени су, Боже, молитве, које ћу одати хвали Твојој.
Јер си избавио душу моју из смрти,
(очи моје од суза),
и ноге моје од склизнућа,
да благоугодим пред Богом, у светлости живих.

Псалам: 54 | Псалам: 56