Свето писмо Стари завет
Псалми ДавидовиПсалам 105. 1. Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.
2. Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова.
3. Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.
4. Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка.
5. Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.
6. Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.
7. Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.
8. Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.
9. Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.
10. То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,
11. Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.
12. Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.
13. Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену.
14. Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
15. „Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.“
16. И пусти глад на ону земљу; и потр сав хљеб што је за храну.
17. Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.
18. Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
19. Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га.
20. Посла цар и одријеши га; господар над народима, и пусти га.
21. Постави га господарем над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.
22. Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује.
23. Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
24. И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех.
25. Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем.
26. Посла Мојсија, слугу својега, Арона избраника својега.
27. Показаше међу њима чудотворну силу његову и знаке његове у земљи Хамовој.
28. Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој.
29. Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
30. Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.
31. Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.
32. Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
33. И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем.
34. Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;
35. И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
36. И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.
37. Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.
38. Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.
39. Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.
40. Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.
41. Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.
42. Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.
43. И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
44. И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство.
45. Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.
Псалам: 104 | Псалам: 106
