Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 40.

За крај, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 41)

Блажен је који разуме сиромаха и убогога,
у зли дан избавиће га Господ.
Господ ће га сачувати, и живиће га, и блаженим ће га учинити на земљи,
и неће га предати у руке непријатеља његових.
Господ ће га помоћи на одру болести њехове;
сву постељу његову у болести његовој променио си.
Ја рекох: Господе, помилуј ме,
исцели душу моју, јер сагреших Теби.
Непријатељи моји рекоше ми зло:
Када ће умрети, и (кад ће) погинути име његово?
И (ко) улажаше да види, узалуд говораше,
срце његово сабра њему безакоње,
(и) излажаше напоље и говораше;
заједно против мене шапутаху сви непријатељи моји,
против мене смишљаху ми зла;
реч безакону изношаху против мене:
Неће ли се десити да лежећи (болесник) не устане?
Јер човек мога мира, у кога се уздах,
који јеђаше хлеб мој, подиже ме на пету.
А Ти, Господе, помилуј ме и подигни ме, и узвратићу им.
По томе познадох да си ме (Ти) хтео,
јер се не обрадова непријатељ мој нада мном.
А мене си због безазлености (моје) прихватио,
и утврдио си ме пред Тобом до века.
Благословен Господ Бог Израиљев
од века и до века. Нека тако буде. Амин.

Псалам: 39 | Псалам: 41