Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 37.

Псалам Давидов, за сећање, о суботи. (МТ: Псалам 38)

Господе, немој ме јарошћу Твојом карати,
нити ме гњевом Твојим казнити.
Јер стреле Твоје забодоше се у мене,
и спустио си на ме руку Твоју.
Нема исцељења телу моме од лица гњева Твога,
нема мира у костима мојим од лица грехова мојих.
Јер безакоња моја превазиђоше главу моју,
као бреме тешко оптеретише ме.
Усмрдише се и загнојише ране моје,
од лица безумља мога.
Пострадах и скруших се до краја,
сав дан постиђен ходих.
Јер се слабине моје испунише поругама,
и нема исцељења телу моме;
злостављан бих и унижен веома,
риках од уздисања срца мога.
Господе, пред Тобом је сва жеља моја,
и уздисање моје од Тебе се не скри.
Срце моје смути се, остави ме снага моја,
и светлост очију мојих и она није са мном.
Пријатељи моји и ближњи моји спрам мене дођоше и сташе,
и најближи моји на одстојању стадоше.
Тражитељи душе моје ужурбаше се,
и који ми искаху зла говорише погубне ствари,
и по цео дан смишљаху лукавства.
А ја као глув не слушах,
и као нем не отварах уста своја;
и бејах као човек који не чује,
и који у устима својим нема оправдања.
Јер у Тебе се, Господе, поуздах;
Ти ћеш ме услишити, Господе Боже мој.
Јер рекох: Да ми се не порадују непријатељи моји;
и у спотицању ногу мојих бише нада мном велеречиви.
А ја сам на ударце спреман,
и бол је мој стално преда мном.
Јер безакоње моје ја ћу објавити,
и бринућу се за грехе своје.
А непријатељи моји уживају, и осилише се нада мном,
и умножише се који ме мрзе неправедно;
који ми узвраћају зло за добро
оклеветаше ме, јер идох за добротом,
(и одбацише ме љубљенога, као мртвога згађенога)
Не остави ме, Господе; Боже мој,
не удаљи се од мене.
Похитај ми у помоћ, Господе спасења мога.

Псалам: 36 | Псалам: 38