Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 35.

За крај, слуге Господњег Давида. (МТ: Псалам 36)

Говори безаконик грешећи у себи,
нема страха Божијег пред очима његовим;
јер обману пред Њим
да призна безакоње своје, и да омрзне (на њега)
Речи уста његових су безакоње и лаж,
не хтеде да се опамети да чини добро;
безакоње смисли на постељи својој,
иђаше сваким путем рђавим,
а на зло (никад) не негодова.
Господе, на небу је милост Твоја,
и истина Твоја до облака;
правда је Твоја као горе Божије;
судови су Твоји бездан многи;
људе и животиње спасићеш, Господе.
Како си умножио милост Твоју, Боже;
и синови људски под окриљем крила Твојих надаће се.
Опиће се од обиља дома Твога,
и потоком сладости Твоје напојићеш их.
Јер је у Тебе извор живота,
у светлости Твојој видимо светлост.
Продужи милост Твоју онима који Те знају,
и правду Твоју онима правог срца.
Да ми не дође нога охола,
и рука грешника да ме не потресе.
Тамо падоше сви који чине безакоње,
избачени бише и не могаху опстати.

Псалам: 34 | Псалам: 36