Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 18.

За крај, Псалам Давидов.(МТ: Псалам 19)

Небеса казују славу Божију,
дело руку Његових јавља свод небески.
Дан дану говори реч.
и ноћ ноћи објављује знање.
Нема говора нити речи,
од којих се не чују гласи њихови.
По свој земљи изиђе глас њихов,(1)
и до крајева васељене речи њихове.
На сунцу је поставио насеље Своје,
и оно као женик који излази из одаје своје,
обрадоваће се као исполин да иде путем својим.
Од краја неба је излазак његов,
и достизање његово до краја неба,
и нема ко ће се сакрити од топлоте његове.
Закон је Господњи непорочан, који обраћа душе;
сведочанство Господње је верно, које умудрује децу.
Закони су Господњи прави, орадошћују срце;
заповест Господња је светла, просветљује очи.
Страх Господњи је чист, остаје у век века;
судови Господњи су истинити, уједно оправдани;
жељени већма од злата и драгог камена многог,
и слађи већма од меда и саћа.
Јер слуга Твој чува их (и држи),
у чувању њиховом награда је многа.
Прегрешења (моја) ко ће схватити?
од тајних мојих очисти ме.
И од туђих (грехова) сачувај слугу Твога,
да не овладају мноме;
тада ћу бити непорочан, и чист од греха великог.
И биће Ти угодне речи уста мојих,
и мисли срца мога пред Тобом заувек,
Господе, Помоћниче мој и Избавитељу мој.

Псалам: 17 | Псалам: 19