Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 17.

За крај, слуге Господњег Давида, што говораше Господу речи песме ове, у дан у који га избави Господ из руке свих непријатеља његових и из руке Саулове, и рече: (МТ: Псалам 18)

Љубићу Те, Господе, снаго моја.
Господ је утврђење моје, и прибежиште моје, и избавитељ мој,
Бог мој, помоћник мој, и уздаћу се у Њега;
заштитник мој, и моћ спасења мога, и заступник мој.
Хвалећи призваћу Господа,
и од непријатеља мојих спашћу се.
Обузеше ме болови смртни,
и потоци безакоња смутише ме.
Болови адски сколише ме,
претекоше ме замке смртне.
И кад се мучих, призвах Господа,
и Богу моме завапих;
услиша од храма Свога светога глас мој,
и вапај мој пред Њим доћи ће у уши Његове.
И потресе се и би устрашена земља,
и темељи гора задрмаше се и потресоше,
јер се разгњеви на њих Бог.
Узиђе дим од гњева Његова,
и огањ од лица Његова распали се,
жар се разгоре од Њега.
И приклони небеса и сиђе,
и примрак је под ногама Његовим.
И уседе на Херувиме и полете,
полете на крилу ветрова.
И постави таму за скровиште Своје;
око Њега је шатор Његов,
тамна вода у облацима ваздушним.
Од севања пред Њим облаци прођоше,
град и угљевље огњено (удари).
И загрме са неба Господ,
и Вишњи даде глас Свој.
И посла стреле и разасу их,
и муње умножи и сатресе их.
И јавише се извори вода,
и открише се темељи васељене,
од претње Твоје, Господе;
од дувања духа гњева Твога.
Ниспосла (руку) с висине и узе ме,
прихвати ме из вода многих.
Избави ме од силних непријатеља мојих,
и од мрзитеља мојих,
јер се утврдише већма од мене.
Претекоше ме у дан злострадања мога,
али Господ поста потпора моја,
и изведе ме на пространство;
избавиће ме, јер ме хоћаше.
(Избави ме од силних непријатеља мојих,
и од мрзитеља мојих).
И узвратиће ми Господ по правди мојој,
и по чистоти руку мојих узвратиће ми.
Јер сачувах путеве Господње,
и не безбожничих пред Богом мојим.
Јер су сви судови Његови преда мном,
и законе Његове не удаљих од мене.
И бићу непорочан са Њиме,
и чуваћу се од безакоња мога.
И узвратиће ми Господ по правди мојој,
и по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
Са преподобним (=светим) бићеш преподобан (=свет),
и са човеком невиним бићеш невин,
и са изабраним бићеш изабран,
а са развраћеним бићеш развраћен.
Јер ћеш Ти спасти народ понижени,
и очи гордих понизићеш.
Јер Ти просветљујеш светиљку моју, Господе;
Боже мој, просветљујеш таму моју.
Јер ћу се Тобом спасити од искушења;
и с Богом мојим прећи ћу зид (високи).
Бог мој, непорочан је пут Његов,
речи су Господње разжежене;
заштитник је свих који се уздају у Њега.
Јер ко је Бог осим Господа?
И ко је Бог осим Бога нашега?
Бог Који ме опасује снагом,
и постави непорочан пут мој;
Који утврђује ноге моје као (у) јелена,
и на висину ме поставља;
Који научава руке моје за бој,
и чини мишице моје као лук метални.
И дао си ми заштиту спасења мога,
и десница Твоја прихвати ме,
и карање Твоје исправи ме до краја,
и васпитање Твоје оно ме научи.
Раширио си кораке моје пода мном,
и не ослабише стопала моја.
Гонићу непријатеље моје и достићи ћу их,
и нећу се повратити докле не ишчезну;
сатрћу их, и неће моћи опстати,
пашће под ноге моје.
И опасао си ме снагом за бој,
саплео си пода ме све који устају на ме.
И непријатеље моје дао си у бекство,
и мрзитеље моје сатро си.
Повикаше, и не беше ко да (их) спасе;
ка Господу (викаше), и не услиша их.
И иситнио сам их као прах пред лицем ветра,
као блато на путевима погазићу их.
Избавићеш ме од буне народа,
поставићеш ме за главу незнабожаца.
Народ, којега не знадох, служаше ми,
на слух уха послушаше ме,
синови туђи ласкаше ми,
синови туђи оветшаше,
и клецаху са стаза својих.
Жив је Господ, и благословен је Бог мој,
и нека се узвиси Бог спасења мога.
Бог Који ми даје освету,
и Који потчини народе пода ме;
Избавитељ мој од љутих непријатеља мојих;
од оних који устају на ме уздићи ћеш ме,
од човека неправедна избавићеш ме.
Зато ћу Те исповедати и славити међу народима, Господе,(1)
и Имену Твоме псалмопеваћу;
(Теби) Који велича спасење цара Свога
и чини милост Помазанику Своме,
Давиду и семену његовом до века.

Псалам: 16 | Псалам: 18