Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 15.

Стилографија (јевр. Миктам = запис на стубу?), Давидов.
(МТ: Псалам 16)

Сачувај ме, Господе, јер се у Тебе поуздах.
Рекох Господу: Господ мој Ти јеси,
јер немаш потребе од добара мојих.
Светима који су на земљи Његовој
чудесно учини Господ све воље Своје у њима.
Умножише се немоћи њихове,
после тога (оне) брзо несташе.
Нећу сабрати сабрања њихова од крви (идола),
Нити ћу споменути имена њихова устима мојим.
Господ је удео наслеђа мога и чаше моје;
Ти си Који ми васпостављаш наслеђе моје.
Одмерена (наслеђа) пала су ми најбоља,
јер наслеђе моје најбоље ми је.
Благосиљаћу Господа Који ме је уразумио;
а још и до ноћи поучише ме бубрези моји.
Провиђах Господа преда мном свагда,(1)
Јер је с десне стране мени, да не посрнем.
Тога ради развесели се срце моје,
и обрадова се језик мој,
а још и тело моје починуће у нади.
Јер нећеш оставити душу моју у аду,
нити ћеш дати да светац Твој види труљења.
Показао си ми путеве живота,
испунићеш ме радошћу с лицем Твојим;
красоте су у десници Твојој до краја.

Псалам: 14 | Псалам: 16