| Поглавља |
| 1. |
Богатство праведнога Јова. Његова стрпљивост у тешкијем искушењима. |
| 2. |
Сотона опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вријеђа га жена; походе га три пријатеља. |
| 3. |
Јовово јадање. |
| 4. |
Елифасов први говор. Бог не кажњава правога. |
| 5. |
Наставак: Безбожник пропада; који се клања Господу, избавља се. |
| 6. |
Јов правда своје јадиковање и пребацује пријатељима што су немилостиви. |
| 7. |
Наставак: Јов се моли Богу или да се смилује на њ или да учини крај његову животу. |
| 8. |
Вилдадов први говор: само је покајање за Јова пут срећи; безбожници пропадају. |
| 9. |
Јовов други говор: са Свемогућијем се не може нико препирати. |
| 10. |
Наставак: Јов јадикује. |
| 11. |
Софаров први говор: Јов има да се покори пред свезналијем Богом. |
| 12. |
Јовов трећи говор: он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неограничене моћи Божије. |
| 13. |
Наставак: Јов опомиње своје пријатеље на правичност Божију и почиње свој говор о Господу. |
| 14. |
Крај: Јов се тужи на ништавност човјека и узалуд тражи утјешну наду. |
| 15. |
Елифасов други говор: он осуђује Јовове претеране говоре и описује несрећу безбожникову. |
| 16. |
Јовов четврти говор: пријатељи га нијсу разумјели и он се јада Богу. |
| 17. |
Наставак: Јов види око себе само биједу и пред собом само гроб. |
| 18. |
Вилдадов други говор: описује, после оштрога говора Јову, неизбјежну пропаст безбожникову. |
| 19. |
Јовов пети говор: жали се на немилост пријатеља, описује своју велику биједу, али најпослије долази до блажене истине да његов спаситељ живи. |
| 20. |
Софаров други говор: Он понавља реченицу: радост безбожничка не траје дуго. |
| 21. |
Јовов шести говор: ипак је безбожницима често добро до суда. |
| 22. |
Елифасов пошљедњи говор: осуђује Јова због великијех гријеха, говори му да не буде слободан и опомиње га на покајање. |
| 23. |
Јовов седми говор: жели, иако без наде, да га Бог изведе на свој суд. |
| 24. |
Наставак: Божја је попустљивост према безбожницима загонетна. |
| 25. |
Вилдадов пошљедњни говор: шта је човјек пред Богом? |
| 26. |
Јовов осми говор: показује како и он признаје необјашњиву величанственост Божију. |
| 27. |
Јовови завршни говори: тврди да је невин и показује како је пролазна срећа безбожникова. |
| 28. |
Што природа скрива, може човјек и да објасни, али мудрост Божију не; пут ка њој страх је Божији. |
| 29. |
Јов описује своју пређашњу срећу. |
| 30. |
Јов описује своју садашњу несрећу. |
| 31. |
Крај говора Јововијех: тврди да није крив ни пред Богом ни пред људима. |
| 32. |
Елијујев први говор: објашњава зашто прекида ћутање и поред своје младости. |
| 33. |
Наставак: Елијуј кори Јова због његова правдања себе. Божија карања воде спасењу душе. |
| 34. |
Елијујев други говор: осуђује слободне ријечи Јовове. Свемогући не изврће правде. |
| 35. |
Елијујев трећи говор: човјек својијем јадањем уди само себи. Бог право суди. |
| 36. |
Елијујев пошљедњи говор: говори опет о правичности и величини Божијој. |
| 37. |
Крај Елијујова говора: Величанственост Божија у олуји. |
| 38. |
Први Господњи говор из вихора: Описује чуда стварања свијета и владања свијетом и осуђује Јовову брзоплетост. |
| 39. |
Наставак: чуда у животињском свијету свједоче о мудрости Божијој. |
| 40. |
Јов пада пред Богом. Други говор Господњи из вихора. Описује своју моћ. |
| 41. |
Продужење описивања. |
| 42. |
Јовово покајање. Бог га правда и благосиља више него прије. |
