МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига о Јову

Поглавље 42.

1. Одговори Јов, и рече Господу: 2. „Знам, да све можеш, немогуће Теби ништа није. 3. Ко утаји од тебе савет, штеди речи и мисли се од Тебе утајити? Ко ће ми возвестити што не знах, велика и чудесна, која не познавах? 4. Послушај ме, Господе, да и ја проговорим: питаћу Те, Ти ме научи: 5. 'Слухом уха слушах те испрва, сада око моје виде Те.' 6. Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу. 7. А кад Господ изговори оне ријечи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: распалио се гњев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов. 8. Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мојему Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов. 9. И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповједи Господ. И погледа Господ на Јова. 10. И Господ поврати што бјеше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што бјеше имао. 11. И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тјешише га за све зло што бјеше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну. 12. И Господ благослови пошљедак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест тисућа оваца и шест тисућа камила и тисућу јармова волова и тисућу магарица. 13. И имаше седам синова и три кћери. 14. И првој надје име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха. 15. И не нахођаше се у свој земљи тако лијепијех дјевојака као кћери Јовове, и отац им даде нашљедство међу браћом њиховом. 16. И послије поживје Јов сто и четрдесет година, и видје синове и унуке до четвртога кољена. 17. И умрије Јов стар и сит живота.


Поглавље: 41 |
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024