Свето писмо Стари завет
Књига о ЈовуПоглавље 20. 1. А Софар Намаћанин одговори и рече:
2. Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3. Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мојега одговорити за ме.
4. Не знаш ли да је тако откако је вијека, од како је постављен човјек на земљи.
5. Да је слава безбожнијех за мало и радост лицемјерова зачас?
6. Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7. Нестаће га за свагда као кала његова; и који га видјеше рећи ће: куда се дједе?
8. Као сан одлетјеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9. Око које га је гледало неће више, нити ће га више видјети мјесто његово.
10. Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати што је отео.
11. Кости ће његове бити пуне гријеха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12. Ако му је и слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13. Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14. Ипак ће се јело његово претворити у цријевима његовијем, постаће у њему јед аспидин.
15. Благо што је прождро избљуваће, из трбуха његова истјераће га Бог.
16. Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17. Неће видјети потока ни ријека којима тече мед и масло.
18. Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промјена, и неће се радовати.
19. Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20. Јер није нигда осјетио мира у трбуху свом, ни што му је најмилије неће сачувати.
21. Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22. Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољнијех удариће на њ.
23. Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гњева својега, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24. Кад стане бјежати од оружја гвозденога, простријелиће га лук мједени.
25. Стријела пуштена проћи ће кроз тијело његово, и свијетло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26. Све ће таме бити сакривене у тајним мјестима његовијем; прождријеће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његову зло ће му бити.
27. Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28. Отићи ће љетина дома његова, расточиће се у дан гњева његова.
29. То је дио од Бога човјеку безбожному и нашљедство од Бога за бесједу његову.
Поглавље: 19 | Поглавље: 21
