МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига о Јову

Поглавље 15.

1. А Елифас Теманац одговори и рече: 2. Хоће ли мудар човјек казивати празне мисли и пунити трбух свој вјетром источнијем, 3. Препирући се говором који не помаже и ријечима које нијесу ни на што? 4. А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу. 5. Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав. 6. Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје свједоче на те. 7. Јеси ли се ти први човјек родио? или си прије хумова саздан? 8. Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост? 9. Шта ти знаш што ми не бисмо знали? шта ти разумијеш што не би било у нас? 10. И сиједијех и старијех људи има међу нама, старијех од оца твојега. 11. Мале ли су ти утјехе Божије? или имаш што сакривено у себи? 12. Што те је занијело срце твоје? и што сијевају очи твоје, 13. Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих таке ријечи? 14. Шта је човјек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав? 15. Гле, не вјерује свецима својим, и небеса нијесу чиста пред очима његовијем; 16. Акамоли гадни и смрдљиви човјек, који пије неправду као воду? 17. Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповједићу ти што сам видио, 18. Што мудраци казаше и не затајише, што примише од отаца својих, 19. Којима самијем дана би земља, и туђин не прође кроз њу. 20. Безбожник се мучи свега вијека својега, и насилнику је мало година остављено. 21. Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ. 22. Не вјерује да ће се вратити из таме, отсвуда привиђа мач. 23. Тумара за хљебом говорећи: гдје је? Зна да је за њ спремљен дан тамни. 24. Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој. 25. Јер је замахнуо на Бога руком својом, и свемогућему се опро. 26. Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим. 27. Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје. 28. И сједио је у градовима раскопанијем и у кућама пустијем, обраћенијем у гомилу камења. 29. Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово. 30. Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однијеће га дух уста његовијех. 31. Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата. 32. Прије својега времена свршиће се, и грана његова неће зелењети. 33. Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати. 34. Јер ће опустјети збор лицемјерски, и огањ ће спалити шаторе онијех који примају поклоне. 35. Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља пријевару.


Поглавље: 14 | Поглавље: 16
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024