Свето писмо Стари завет
Књига о ЈовуПоглавље 10. 1. Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2. Рећи ћу Богу: немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3. Је ли ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дјело руку својих и савјет безбожнички обасјаваш?
4. Јесу ли у тебе очи тјелесне? видиш ли као што види човјек?
5. Јесу ли дани твоји као дани човјечји, и године твоје као вијек људски,
6. Те истражујеш моје безакоње и за гријех мој разбираш?
7. Ти знаш да нијесам крив, и нема никога ко би избавио из твоје руке.
8. Твоје су ме руке створиле и начиниле, и ти ме отсвуда потиреш.
9. Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10. Нијеси ли ме као млијеко слио и као сир усирио ме?
11. Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12. Животом и милошћу даривао си ме; и старање твоје чувало је дух мој.
13. И сакрио си то у срцу својем; али знам да је у тебе.
14. Ако сам згријешио, опазио си ме, и нијеси ме опростио безакоња мојега.
15. Ако сам скривио, тешко мени! ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16. И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17. Понављаш свједочанства своја против мене, и умножаваш гњев свој на ме; војске једна за другом излазе на ме.
18. Зашто си ме извадио из утробе? о да умријех! да ме ни око не видје!
19. Био бих као да нигда нијесам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20. Није ли мало дана мојих? престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21. Прије него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сјен смртни,
22. У земљу тамну као мрак и у сјен смртни, гдје нема промјене и гдје је видјело као тама.
Поглавље: 9 | Поглавље: 11
