Свето писмо Стари завет
Књига о ЈестириПоглавље 1. 1. У вријеме Асвирово, а тај Асвир цароваше од Индије до Етиопије у сто и двадесет и седам земаља,
2. У то вријеме, кад сјеђаше цар Асвир на пријестолу царства свог у Сусану царском граду,
3. Треће године царовања својега учини гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим, те бијаше код њега сила Персијска и Мидска, властељи и управитељи земаљски;
4. И он показиваше богатство и славу царства својега и дику и красоту величине своје много дана, сто и осамдесет дана.
5. И послије тијех дана учини цар свему народу што га бијаше у Сусану царском граду од малога до великога гозбу за седам дана у тријему у врту од царскога двора.
6. Завјеси бијели, зелени и љубичасти бијаху објешени врвцама бијелијем, ланенијем и скерлетнијем о биочузима сребрнијем на ступовима мраморнијем; одри бијаху златни и сребрни по поду од зеленога, белога, жутога и црвенога мрамора.
7. А пиће даваху у судовима златнијем, и то у судовима другим и другим, а вина царскога бјеше изобила, како може бити у цара.
8. И пићем нико не наваљиваше по наредби, јер цар бјеше заповједио свијем приставима дома својега да чине како ко хоће.
9. И царица Астина учини гозбу женама у царском двору цара Асвира.
10. Седми дан кад се цар развесели од вина рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који двораху пред царем Асвиром,
11. Да доведу царицу Астину пред цара под царским вијенцем, да покаже народима и кнезовима љепоту њезину, јер бијаше лијепа.
12. Али царица Астина не хтје доћи на ријеч цареву, коју јој поручи по дворанима; зато се цар врло разгњеви и гњев се његов распали у њему.
13. И рече цар мудрацима који разумијеваху времена (јер тако цар изношаше ствари пред све који разумијеваху закон и правду,
14. А најближи до њега бијаху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова Персијских и Мидских, који гледаху лице царево и сјеђаху на првијем мјестима у царству):
15. Шта треба по закону чинити с царицом Астином што није учинила шта је заповједио цар Асвир преко дворана?
16. Тада рече Мемукан пред царем и кнезовима: Није само цару скривила царица Астина него и свијем кнезовима и свијем народима по свијем земљама цара Асвира.
17. Јер ће се дјело царичино разићи међу све жене, па ће презирати мужеве своје говорећи: цар Асвир заповједи да доведу преда њ царицу Астину, а она не дође.
18. И од данас ће кнегиње Персијске и Мидске које чују шта је учинила царица тако говорити свијем кнезовима царевијем; те ће бити много пркоса и свађе.
19. Ако је угодно цару, да изиђе царска заповијест од њега и да се упише међу законе Персијске и Мидске да је непромјенито, да Астина не излази више пред цара Асвира и да ће цар дати њезино царство другој, бољој од ње.
20. И кад се заповијест царева коју учини чује по царству његовом свему коликом, све ће жене поштовати своје мужеве, од великога до малога.
21. И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан.
22. И разасла књиге по свијем земљама царским, у сваку земљу њезинијем писмом и сваком народу његовијем језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком сваког народа.
Поглавље: 2
