Свето писмо Стари завет
Књига НемијинаПоглавље 8. 1. Тада се скупи сав народ једнодушно на улицу која је пред вратима воденијем, и рекоше Јездри књижевнику да донесе књигу закона Мојсијева који даде Господ Израиљу.
2. И донесе Јездра свештеник закон пред збор, у ком бјеху људи и жене и сви који могаху разумјети, првога дана седмога мјесеца.
3. И чита је на улици која је пред вратима воденијем од јутра до подне пред људима и женама и онијем који могаху разумјети, и уши свему народу бијаху обраћене ка књизи законској.
4. А Јездра књижевник стајаше на мјесту повисоку, које бјеху начинили од дрвета за то; и до њега стајаше Мататија и Сема и Анаја и Урија и Хелкија и Масија с десне стране, а с лијеве Федаја и Мисаило и Малхија и Асум и Асвадана, Захарија и Месулам.
5. И отвори Јездра књигу на видику свему народу, јер бијаше више свега народа, и кад је отвори, уста сав народ.
6. И Јездра благослови Господа Бога великога, а сав народ одговори: амин, амин, подигавши руке своје, па се савише и поклонише се Господу лицем до земље.
7. А Исус и Ваније и Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и други Левити поучаваху народ закону, и народ стајаше на мјесту.
8. И читаху књигу, закон Божји, разговијетно и разлагаху смисао, те се разумијеваше што се читаше.
9. Потом Немија, који је Тирсата, и свештеник Јездра књижевник и Левити који поучаваху народ, рекоше свему народу: овај је дан свет Господу Богу нашему; не тужите ни плачите. Јер плакаше сав народ слушајући што говори закон.
10. И рече им: идите и једите претило и пијте слатко и шаљите дијелове онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан свет Господу нашему. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила.
11. И Левити утишаше народ говорећи: мучите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни.
12. И отиде сав народ да једе и пије и да шаље дијелове, и веселише се веома што разумјеше ријечи које им се казаше.
13. А сјутрадан скупише се главари домова отачких из свега народа, свештеници и Левити, к Јездри књижевнику да уче што закон говори.
14. И нађоше написано у закону да је Господ заповједио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сјеницама на празник седмога мјесеца.
15. И објавише и прогласише по свијем градовима својим и у Јерусалиму говорећи: идите у гору, и донесите грања маслинова и грања од дивље маслине и грања миртова и палмова и грања од шумнатијех дрвета, да начините сјенице, како је написано.
16. И народ изиде и донесе и начини сјенице сваки на свом крову и у свом тријему и у тријемовима дома Божијега и на улици код врата воденијех и на улици код врата Јефремовијех.
17. И тако начини сјенице сав збор, што се бјеше вратио из ропства, и борављаху под сјеницама. А од времена Исуса сина Навина до тога дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље веома велико.
18. И читаше се књига закона Божијега сваки дан, од првога дана до последњега; и празноваше празник седам дана, а осми дан би сабор, како је уређено.
Поглавље: 7 | Поглавље: 9
