Свето писмо Стари завет
Књига НемијинаПоглавље 1. 1. Ријечи Немије, сина Ахалијина; мјесеца Хислева године двадесете кад бијаху у Сусану граду,
2. Дође Ананије, један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што бјеше остао од ропства и за Јерусалим.
3. А они ми рекоше: Остатак што оста од ропства онјде у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је Јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.
4. А кад чух те ријечи сједох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,
5. И рекох: Ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завјет и милост онима који те љубе и држе твоје заповијести.
6. Нека буде ухо твоје пригнуто и очи твоје отворене да чујеш молитву слуге својега којом се сада молим пред тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге твоје, и исповиједам гријехе синова Израиљевијех којима ти згријешисмо.
7. Скривисмо ти и не држасмо заповијести ни уредбе ни закона које си заповједио пријеко Мојсија, слуге својега.
8. Али се опомени ријечи коју си заповједио Мојсију слузи својему говорећи: Ви ћете згријешити и ја ћу вас расијати међу народе;
9. Али ако се обратите к мени и станете држати заповијести моје и творити их, ако будете загнани и на крај свијета, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на мјесто које сам изабрао да ондје настаним име своје.
10. А ово су слуге твоје и народ твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крјепком.
11. Ох Господе! Нека буде ухо твоје пригнуто к молитви слуге твојега и к молитви слуга твојих који су ради бојати се имена твојега, и дај данас срећу слузи својему и учини да нађе милост пред овијем човјеком. А ја бијах пехарник царев.
Поглавље: 2
