Свето писмо Стари завет
Друга књига дневникаПоглавље 34. 1. Осам година бјеше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму.
2. Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путовима Давида оца својега и не отступаше ни надесно ни налијево.
3. Јер осме године царовања својега, док још бјеше дијете, поче тражити Бога Давида оца својега; а дванаесте године поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резанијех и ливенијех.
4. Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који бијаху на њима исијече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатр, и разасу по гробовима онијех који им приносише жртве;
5. А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховијем; и очисти Јудеју и Јерусалим;
6. Тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо.
7. И тако обори олтаре и гајеве, и ликове изломи и сатр, и све ликове сунчане исијече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим.
8. А осамнаесте године царовања својега пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијина и Масију заповједника градскога и Јоаха сина Јоахазова, паметара, да се оправи дом Господа Бога његова.
9. И они отидоше ка Хелкији поглавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремовијех и од свега остатка Израиљева, и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим;
10. И дадоше настојницима над послом, који бијаху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом;
11. Даваху дрводјељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за греде и да се побрвнају куће које бијаху развалили цареви Јудини.
12. А ти људи рађаху вјерно посао; и над њима бијаху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катовијех да настоје око посла; и ти Левити сви умијаху ударати у справе музичке.
13. И бијаху над носиоцима и над свијем посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари бијаху Левити.
14. И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњега данога преко Мојсија.
15. И каза Хелкија Сафану писару и рече: нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књигу Сафану.
16. А Сафан однесе књигу цару и јави му говорећи: слуге твоје раде све што им је заповјеђено.
17. Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима.
18. И још каза Сафан писар цару говорећи: књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.
19. А кад цар чу шта говори закон, раздрије хаљине своје.
20. И заповједи цар Хелкији и Ахикаму сину Сафанову и Авдону сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, говорећи:
21. Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради ријечи књиге ове што се нађе, јер је велик гњев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше ријечи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи.
22. И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сјеђаше у Јерусалиму у другом крају, и говорише с њом о том.
23. А она им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени:
24. Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике његове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудину.
25. Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гњевили свијем дјелима руку својих, зато ће се излити гњев мој на то мјесто и неће се угасити.
26. А цару Јудину који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: овако вели Господ Бог Израиљев за ријечи које си чуо:
27. Што је одмекнуло срце твоје и понизио си се пред Богом кад си чуо што је рекао за то мјесто и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.
28. Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видјети својим очима зла које ћу пустити на то мјесто и на становнике његове. И казаше то цару.
29. Тада посла цар те скупи све старјешине Јудине и Јерусалимске.
30. И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и вас народ, мало и велико, и прочита им све ријечи књиге завјетне, која се нађе у дому Господњем.
31. И цар стојећи на свом мјесту зададе вјеру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповијести његове и свједочанства његова и уредбе његове свијем срцем и свом душом својом вршећи ријечи тога завјета написане у тој књизи.
32. И каза, те присташе сви који се нађоше у Јерусалиму и у племену Венијаминову; и чињаху Јерусалимљани по завјету Бога Бога отаца својих.
33. И укиде Јосија све гадове по свијем крајевима синова Израиљевих, и учини, те сви који бијаху у Израиљу служаху Господу Богу својему. Свега вијека његова не отступише од Господа Бога отаца својих.
Поглавље: 33 | Поглавље: 35
