Свето писмо Стари завет
Друга књига дневникаПоглавље 31. 1. А кад се све ово сврши, сви синови Израиљеви што се нађоше ондје, зађоше по градовима Јудинијем, и изломише ликове и исјекоше лугове, и оборише висине и олтаре по свој земљи Јудиној и Венијаминовој и по земљи Јефремовој и Манасијиној, докле све не свршише; потом се вратише сви синови Израиљеви свак на своје нашљедство, у своје градове.
2. А Језекија опет уреди редове свештеничке и Левитске по редовима њиховијем, свакога по служби његовој, свештенике и Левите, за жртве паљенице и захвалне, да служе, и да славе и хвале Господа на вратима окола његова.
3. И одреди дио царски од блага својега за жртве паљенице, што се приносе јутром и вечером и за жртве паљенице што се приносе у суботе и на младине и на празнике, како је написано у закону Господњем.
4. И заповједи народу, Јерусалимљанима, да дају дио свештеницима и Левитима, да се јаче држе закона Господњега.
5. А чим се то разгласи, стадоше доносити синови Израиљеви силу првина од жита и од вина и од уља и од меда и свакога рода земаљскога; и десетка од свега доносише врло много.
6. И синови Израиљеви и Јудини који живљаху по градовима Јудинијем, доносише и они десетак од говеда и оваца, и десетак од светијех ствари посвећенијех Господу Богу њихову, и меташе у гомиле.
7. Трећега мјесеца почеше метати у гомиле, а седмога мјесеца свршише.
8. И дође Језекија с кнезовима, и видјевши гомиле благословише Господа и народ његов Израиља.
9. И Језекија запита свештенике и Левите за гомиле.
10. А Азарија поглавар свештенички од дома Садокова рече му: откад почеше доносити ове прилоге у дом Господњи, једемо и сити смо и претјече много, јер је Господ благословио свој народ, те је претекло ово мноштво.
11. Тада заповједи Језекија да се начине клијети у дому Господњем; и начинише;
12. И ондје остављаху вјерно прилоге и десетке и ствари посвећене; и над тијем бјеше поглавар Хонанија Левит и Симеј брат му, други до њега.
13. А Јехило и Азазија и Нахат и Асаило и Јеримот и Јозавад и Елило и Исмахија и Мат и Венаја бијаху настојници под руком Хонаније и брата му Симеја по наредби цара Језекије и Азарије старјешине у дому Божијем.
14. А Кореј син Јемне Левита, вратар на истоку, бијаше над онијем што се драговољно приношаше Богу, да би раздјељивао принос Господњи и ствари свете над светијем.
15. А под њим бјеше Еден и Минијамин и Исус и Семаја и Амарија и Сеханија по градовима свештеничким, људи поуздани, да раздају браћи својој дијелове, великому и малому,
16. Осим мушкиња у роду њихову од три године и више, свакому који улажаше у дом Господњи на посао свакидашњи по дужности њиховој у служби њиховој по реду њихову,
17. И онима који бише избројени у роду свештеничком по домовима отаца њиховијех, и Левитима од двадесет година и више по служби њиховој по редовима њиховијем,
18. И породици њиховој, свој дјеци њиховој, женама њиховијем, синовима њиховијем и кћерима њиховијем, свему мноштву; јер се вјерно посветише светињи;
19. И синовима Ароновијем свештеницима у подграђима градова њиховијех, по свијем градовима, људи именовани даваху дијелове свакоме мушкарцу између свештеника и свакому рода Левитскога.
20. И тако учини Језекија у свој земљи Јудиној; и чињаше што је добро и право и истинито пред Господом Богом његовијем.
21. И у сваку послу који поче за службу дома Божијега и у закону и у заповијести тражећи Бога својега, труђаше се свијем срцем својим, и срећан бијаше.
Поглавље: 30 | Поглавље: 32
