Свето писмо Стари завет
Друга књига о царевимаПоглавље 21. 1. Дванаест година бјеше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Ефсива.
2. И чињаше што је зло пред Господом по гаднијем дјелима народа, које Господ одагна испред синова Израиљевијех;
3. Јер опет начини висине, које бјеше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што бјеше начинио Ахав цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.
4. И начини олтаре у дому Господњем, за који бјеше рекао Господ: у Јерусалиму ћу намјестити име своје;
5. Начини олтаре свој војсци небеској у два тријема дома Господњега.
6. И сина својега проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гњевећи га.
7. И постави резан лик шумски који начини у дому, за који бјеше рекао Господ Давиду и Соломуну сину његову: у овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свијех племена Израиљевијех, намјестићу име своје довијека;
8. И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевијем из земље коју дадох оцима њиховијем, ако само уздрже и устворе све што сам им заповједио, и сав закон који им је заповједио мој слуга Мојсије.
9. Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истријеби Господ испред синова Израиљевијех.
10. А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи:
11. Што учини Манасија цар Јудин та гадна дјела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који прије њега бише, и наведе на гријех и Јуду гаднијем боговима својим;
12. Зато овако вели Господ Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха.
13. Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже Самаријско и мјерила дома Ахавова, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здјела, и избрише се па се изврне.
14. И оставићу остатак нашљедства својега, и даћу их у руке непријатељима њиховијем да буду плијен и грабеж свијем непријатељима својим.
15. Јер чинише што је зло преда мном, и гњевише ме од дана кад изидоше оци њихови из Мисира до данас.
16. Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим гријеха својега којим наведе Јуду на гријех да чини што је зло пред Господом.
17. А остала дјела Манасијина и све што је чинио, и гријех, којим је гријешио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
18. И почину Манасија код отаца својих, и би погребен у врту код дома својега, у врту Озину; а на његово мјесто зацари се Амон син његов.
19. Двадесет и двије године имаше Амон кад поче царовати, и царова двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве.
20. Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија отац његов.
21. И хођаше свијем путем којим је ходио отац његов, и служаше гаднијем боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се.
22. И остави Господа Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим.
23. А слуге Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору његову.
24. А народ земаљски поби све који се бијаху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово мјесто Јосију сина његова.
25. А остала дјела Амонова, што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?
26. И погребоше га у његову гробу у врту Озину; и Јосија син његов би цар на његово мјесто.
Поглавље: 20 | Поглавље: 22
