Свето писмо Стари завет
Друга књига о царевимаПоглавље 2. 1. А кад Господ шћаше узети Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.
2. И рече Илија Јелисију: остани ти овдје, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.
3. Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који бијаху у Ветиљу, и рекоше му: знаш ли да ће данас Господ узети господара твојега од тебе? А он рече: знам, мучите.
4. Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.
5. А синови пророчки који бијаху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твојега? А он рече: знам, мучите.
6. Опет му рече Илија: „Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан.” А он рече: „Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити.” Тако отидоше обојица.
7. И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима издалека, а они обојица уставише се код Јордана.
8. И узе Илија плашт свој, и савив га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сухим.
9. А кад пређоше, рече Илија Јелисију: „Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе.” А Јелисије рече: „Да буду два дела духа твога у мени.”
10. А он му рече: „Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.
11. И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.
12. А Јелисије видећи то викаше: „Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови!” И не виде га више; потом узе хаљине своје и раздре их на два комада.
13. И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вратив се стаде на брегу Јорданском.
14. И узев плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: „Где је Господ Бог Илијин?” А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије.
15. А кад с друге стране видјеше синови пророчки, који бијаху у Јерихону, рекоше: почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.
16. И рекоше му: ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твојега господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: не шаљите.
17. Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: пошљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.
18. И вратише се к њему, а он бијаше у Јерихону, па им рече: нијесам ли вам говорио да не идете?
19. Тада грађани рекоше Јелисију: гле, добро је живјети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.
20. А он им рече: донесите ми нов кутао, и метните у њ соли. И донесоше му.
21. А он изиде на извор и баци у њ со, говорећи: овако вели Господ: исцијелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.
22. И вода поста здрава до данашњега дана по ријечи Јелисијевој, коју изрече.
23. Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изидоше мала дјеца из града и ругаху му се говорећи му: ходи, ћело! ходи, ћело!
24. А Јелисије обазре се и видјећи их прокле их именом Господњим. Тада изидоше двије медвједице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје дјеце.
25. Оданде отиде на гору Кармилску, а оданде се врати у Самарију.
Поглавље: 1 | Поглавље: 3
