Свето писмо Стари завет
Друга књига о царевимаПоглавље 17. 1. Дванаесте године царовања Ахазова над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија син Илин, и царова девет година.
2. И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише прије њега.
3. На њега дође Салманасар цар Асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак.
4. Али цар Асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју цару Мисирском и не посла данка годишњега цару Асирском; зато га опколи цар Асирски и свезавши баци га у тамницу.
5. А цар Асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године.
6. Девете године Осијине узе цар Асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима Мидским.
7. А то би што синови Израиљеви гријешише Господу Богу својему, који их је извео из земље Мисирске испод руке Фараона цара Мисирскога, и бојаше се других богова,
8. И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевијех, и како чинише цареви Израиљеви;
9. И тајно чинише синови Израиљеви што није право пред Господом Богом њиховијем, и поградише висине по свијем градовима својим, од куле стражарске до градова озиданијех.
10. И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленијем дрветом.
11. И кађаху онуда по свијем висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гњевећи Господа.
12. И служаху гаднијем боговима, за које им бјеше Господ рекао: не чините то.
13. И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свијех пророка и свијех видјелаца говорећи: вратите се са злијех путова својих и држите заповијести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповједио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима.
14. Али не послушаше; него бјеху тврдоврати као и оци њихови, који не вјероваше Господу Богу својему.
15. И одбацише уредбе његове и завјет његов, који учини с оцима њиховијем, и свједочанства његова, којима им свједочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који бијаху око њих, за које им бјеше заповједио Господ да не чине као они.
16. И оставише све заповијести Господа Бога својега, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу.
17. И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гњевећи га.
18. Зато се Господ разгњеви врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино.
19. Па ни Јуда не држаше заповијести Господа Бога својега, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци.
20. Зато Господ поврже све сјеме Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плијене, докле их и одбаци од себе.
21. Јер се оцијепише Израиљци од дома Давидова, и поставише царем Јеровоама сина Наватова, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да гријеше гријехом великим.
22. И ходише синови Израиљеви у свијем гријесима Јеровоамовијем које је он чинио, и не отступише од њих;
23. Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свијех слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњега дана.
24. Потом доведе цар Асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима Самаријским мјесто Израиљаца, и наслиједише Самарију, и живљаху по градовима њезинијем.
25. А кад почеше живјети ондје, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху.
26. Зато рекоше цару Асирском говорећи: ови народи које си довео и населио у градовима Самаријским не знају закона Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају закона Бога оне земље.
27. Тада заповједи цар Асирски и рече: одведите онамо једнога од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и сједи ондје, нека их учи закону Бога оне земље.
28. И тако један од свештеника, које бијаху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа.
29. Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које бијаху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху.
30. Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима;
31. И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима Сефарвимским.
32. Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина;
33. Бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају онијех народа из којих их преселише.
34. И до данашњега дана раде по старијем обичајима; не боје се Господа а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповијести што је заповједио Господ синовима Јакова, којему надје име Израиљ;
35. С којима учини Господ завјет и заповједи им и рече: не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава;
36. Него Господа, који вас је извео из земље Мисирске силом великом и мишицом подигнутом, њега се бојте и њему се клањајте и њему приносите жртве;
37. И уредбе и правила и закон и заповијести што вам је написао држите извршујући их вазда, и не бојте се других богова.
38. И не заборављајте завјета који је учинио с вама, и не бојте се других богова.
39. Него Господа Бога својега бојте се, и он ће вас избавити из руку свијех непријатеља ваших.
40. Али не послушаше, него радише по старом свом обичају.
41. Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њиховијех чине до данашњега дана онако како су чинили оци њихови.
Поглавље: 16 | Поглавље: 18
