Свето писмо Стари завет
Друга књига о царевимаПоглавље 15. 1. Године двадесет седме царовања Јеровоамова над Израиљем зацари се Азарија син Амасијин над Јудом.
2. Бјеше му шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јехолија, из Јерусалима.
3. Он чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Амасија отац његов.
4. Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
5. А Господ удари цара, те би губав до смрти своје; и живљаше у одвојеном дому; а Јотам син царев управљаше двором и суђаше народу у земљи.
6. А остала дјела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
7. И почину Азарија код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Јотам син његов.
8. Тридесет осме године царовања Азаријина над Јудом зацари се Захарија син Јеровоамов над Израиљем у Самарији, и царова шест мјесеца.
9. И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не отступи од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.
10. И побуни се на њ Салум син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово мјесто.
11. А остала дјела Захаријина, ено записана су у дневнику царева Израиљевијех.
12. То је ријеч Господња коју рече Јују говорећи: синови твоји до четвртога кољена сједјеће на пријестолу Израиљеву. И зби се тако.
13. Салум син Јависов зацари се тридесет девете године царовања Озијина над Јудом, и царова мјесец дана у Самарији.
14. Јер Менајим син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума сина Јависова у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово мјесто.
15. А остала дјела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевијех.
16. Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који бијаху у њој и у међама њезинијем од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори.
17. Године тридесет девете царовања Азаријина над Јудом зацари се Менајим син Гадијев над Израиљем, и царова десет година у Самарији.
18. И чињаше што је зло пред Господом, не отступи свега вијека својега од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.
19. Тада Фул цар Асирски удари на земљу, а Менајим даде Фулу тисућу таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци.
20. А те новце узе Менајим од Израиља, од свијех богатијех људи, да их да цару Асирском, од свакога по педесет сикала. Тако се врати цар Асирски, и не забави се ондје у земљи.
21. А остала дјела Менајимова и што је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевијех?
22. И почину Менајим код отаца својих, а на његово се мјесто зацари Факија син његов.
23. Године педесете царовања Азаријина над Јудом зацари се Факија син Менајимов над Израиљем у Самарији, и царова двије године.
24. И чињаше што је зло пред Господом, не отступи од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.
25. И побуни се на њ Фекај син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадовијех; и убивши га зацари се на његово мјесто.
26. А остала дјела Факијина и што је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевијех.
27. Године педесет друге Азарије цара Јудина зацари се Фекај син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и царова двадесет година.
28. И чињаше што је зло пред Господом, не отступи од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.
29. У вријеме Фекаја цара Израиљева дође Теглат-Феласар цар Асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Гелад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију.
30. Тада се побуни Осија син Илин на Фекаја сина Ремалијина и уби га и погуби га, и зацари се на његово мјесто двадесете године Јотама сина Озијина.
31. А остала дјела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевијех.
32. Друге године царовања Фекаја сина Ремалијина над Израиљем зацари се Јотам син Озијин над Јудом.
33. Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јеруса, кћи Садокова.
34. И чињаше што је право пред Господом, сасвијем чињаше како је чинио Озија отац његов.
35. Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем.
36. А остала дјела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?
37. У то вријеме поче Господ пуштати на Јуду Ресина цара Сирскога и Фекаја сина Ремалијина.
38. И Јотам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида оца својега; а на његово се мјесто зацари Ахаз син његов.
Поглавље: 14 | Поглавље: 16
