Свето писмо Стари завет
Друга књига о царевимаПоглавље 12. 1. Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Сивија из Вирсавеје.
2. И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај.
3. Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
4. И Јоас рече свештеницима: сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац онијех који иду у број, и новац од уцјене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи,
5. Нека свештеници узимају, сваки од својега познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому гдје се год нађе да треба оправити.
6. Али до године двадесет треће царовања Јоасова свештеници још не оправише што бијаше трошно у дому.
7. Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: зашто не оправљате што је трошно у дому? Отселе не узимајте новаца од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому.
8. И свештеници присташе да не узимају новаца од народа и да не оправљају што је трошно у дому.
9. Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи.
10. А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројивши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем.
11. Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводјељама и посленицима који оправљаху дом Господњи,
12. И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи што бјеше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом.
13. Али новцима који се доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрнијех за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каких судова златнијех ни сребрнијех;
14. Него их даваху онима који бијаху над послом да се оправи за њих дом Господњи.
15. И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер вјерно рађаху.
16. Новци за пријеступ и новци за гријехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима.
17. Тада изиде Азаило цар Сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим.
18. А Јоас цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија оци његови цареви Јудини бијаху посветили, и све што сам бјеше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњега и дома царева, и посла Азаилу цару Сирском; и тако отиде од Јерусалима.
19. А остала дјела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
20. А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу.
21. Јоазахар син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умрије; и погребоше га код отаца његовијех у граду Давидову; а на његово мјесто зацари се Амасија син његов.
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
