Свето писмо Стари завет
Прва књига о царевимаПоглавље 21. 1. А послије овијех ствари догоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава цара Самаријскога.
2. И рече Ахав Навутеју говорећи: дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мојега; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вриједи.
3. А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао нашљедство отаца својих.
4. Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради ријечи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: не дам ти нашљедства отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хљеба.
5. Тада дође к њему Језавеља жена његова и рече му: зашто је душа твоја зловољна те не једеш хљеба?
6. А он јој рече: јер говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: дај ми виноград свој за новце, или ако волиш, даћу ти други виноград за тај. А он рече: не дам ти свога винограда.
7. Тада му рече Језавеља жена његова: ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хљеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраељанина.
8. И написа књигу на име Ахавово, и запечати је печатом његовијем и посла књигу старјешинама и главарима који бијаху у граду његову, који наставаху с Навутејем.
9. А у књизи написа ово: огласите пост, и посадите Навутеја међу главаре народне.
10. И поставите два неваљала човјека према њему, па нека засвједоче на њ говорећи: хулио си на Бога и на цара. Тада га изведите и заспите камењем, да погине.
11. И учинише људи онога града, старјешине и главари, који живљаху у граду његову, како им заповједи Језавеља, како бијаше написано у књизи коју им посла.
12. И огласише пост, и посадише Навутеја међу главаре народне.
13. И дођоше два неваљала човјека, и сједоше према њему; и свједочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на цара. И изведоше га иза града, и засуше га камењем, те погибе.
14. Потом послаше к Језавељи и поручише јој: засут је камењем Навутеј, и погинуо је.
15. А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и погинуо, рече Ахаву Језавеља: устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, којега ти не хтје дати за новце, јер Навутеј није жив него је умро.
16. А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме.
17. Али дође ријеч Господња к Илији Тесвићанину говорећи:
18. Устани, изиди на сусрет Ахаву цару Израиљеву, који сједи у Самарији; ено га у винограду Навутејеву, куда је отишао да га узме.
19. И реци му и кажи: овако вели Господ: нијеси ли убио и нијеси ли присвојио? Па му кажи и реци: овако вели Господ: како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв.
20. А Ахав рече Илији: нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом.
21. Ево, пустићу зло на те, и узећу натражје твоје, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћенога и остављенога у Израиљу.
22. И учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе сина Ахијина, што си ме гњевио и што си навео на гријех Израиља.
23. Такође и за Језавељу рече Господ говорећи: пси ће изјести Језавељу испод зидова Језраелских.
24. Ко Ахавов погине у граду изјешће га пси, а ко погине у пољу изјешће га птице небеске.
25. И не би такога као Ахав, који се продаде да чини што је зло пред Господом, јер га подговараше жена његова Језавеља.
26. И почини врло грдна дјела идући за гадним боговима сасвијем као што чинише Амореји, које изагна Господ испред синова Израиљевијех.
27. А кад Ахав чу те ријечи, раздрије хаљине своје, и привеза костријет око тијела својега, и пошћаше, и спаваше у костријети, и хођаше полагано.
28. И дође ријеч Господња Илији Тесвићанину говорећи:
29. Јеси ли видио како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити онога зла за његова живота; него за сина његова пустићу оно зло на дом његов.
Поглавље: 20 | Поглавље: 22
