Свето писмо Стари завет
Прва књига о царевимаПоглавље 19. 1. А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем.
2. Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: „Тако да учине богови и тако да додају, ако сутра у ово доба не учиним од тебе што је од кога год тих.”
3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свога.
4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеље да умре, и рече: „Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.”
5. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: „Устани, једи.”
6. А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.
7. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: „Устани, једи, јер ти је пут далек.”
8. А он уставши једе и напи се; потом окрепив се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив.
9. А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?”
10. А он рече: „Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.”
11. А он рече: „Изиди и стани на гори пред Господом.” И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу;
12. а иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.
13. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: „Шта ћеш ти ту Илија?”
14. А он рече: „Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише зајет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.”
15. Тада му рече Господ: „Иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом.
16. А Јуја сина Нимсијина помажи за цара над Израиљем, а Јелисија сина Сафатова из Авел-Меоле помажи за пророка уместо себе.”
17. Јер ко утече од мача Азаилова њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујева њега ће погубити Јелисије.
18. Али сам оставио у Израиљу седам тисућа, који ниједан не савише кољена пред Валом, нити га устима својим цјеливаше.
19. И отиде оданде, и нађе Јелисија сина Сафатова где оре, а дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестога; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.
20. А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: „Да целујем оца свога и матер своју; па ћу ићи за тобом.” А он му рече: „Иди, врати се, јер шта сам ти учинио?”
21. И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скуха месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.
Поглавље: 18 | Поглавље: 20
