Свето писмо Стари завет
Друга књига СамуиловаПоглавље 24. 1. А Господ се опет разгњеви на Израиља, и надражи Давида на њих говорећи: хајде изброј Израиља и Јуду.
2. И рече цар Јоаву, војводи свом: прођи по свијем племенима Израиљевијем од Дана до Вирсавеје, и избројте народ, да знам колико има народа.
3. А Јоав рече цару: нека дода Господ Бог твој к народу колико га је сад још сто пута толико, и да цар господар мој види својим очима; али зашто цар господар мој хоће то?
4. Али ријеч царева би јача од Јоава и војвода; и отиде Јоав и војводе од цара да преброје народ Израиљев.
5. И прешавши преко Јордана стадоше у око у Ароиру, с десне стране града, који је на средини потока Гадова, и код Јазира.
6. Потом дођоше у Галад, и у доњу земљу Одсију, а одатле отидоше у Дан-Јан и у околину Сидонску.
7. Потом дођоше до града Тира и у све градове Јевејске и Хананејске; и отидоше на јужну страну Јудину у Вирсавеју.
8. И обишавши сву земљу вратише се у Јерусалим послије девет мјесеци и двадесет дана.
9. И Јоав даде цару број преписанога народа; и бјеше од Израиља осам стотина тисућа људи за војску који махаху мачем, а људи од Јуде пет стотина тисућа.
10. Тада Давида такну у срце, пошто преброји народ, и рече Давид Господу: сагријеших веома што то урадих. Али, Господе, узми безакоње слуге својега, јер веома лудо радих.
11. А кад Давид уста ујутру, дође ријеч Господња Гаду пророку, који бијаше Давиду видјелац, и рече:
12. Иди и кажи Давиду: овако вели Господ: троје ти дајем, избери једно да ти учиним.
13. И дође Гад к Давиду, и каза му говорећи: хоћеш ли ти да буде седам гладнијех година у земљи твојој, или да бјежиш три мјесеца од непријатеља својих и они да те гоне, или да буде три дана помор у твојој земљи? Сад промисли и гледај шта ћу одговорити ономе који ме је послао.
14. А Давид рече Гаду: у тјескоби сам љутој; али нека западнемо Господу у руке, јер је милост његова велика; а људима да не западнем у руке.
15. И тако пусти Господ помор на Израиља од јутра до одређенога времена, и помрије народа од Дана до Вирсавеје седамдесет тисућа људи.
16. А кад анђео пружи руку своју на Јерусалим да га убија, сажали се Господу са зла, и рече анђелу који убијаше народ: доста, спусти руку. А анђео Господњи бијаше код гумна Орне Јевусејина.
17. А Давид кад видје анђела гдје бије народ, проговори и рече Господу: ево, ја сам згријешио, ја сам зло учинио, а те овце што су учиниле? нека се рука твоја обрати на мене и на дом оца мојега.
18. Потом опет дође Гад к Давиду исти дан, и рече му: иди, начини Господу олтар на гумну Орне Јевусејина.
19. И отиде Давид по ријечи Гадовој, како Господ заповједи.
20. Тада Орна обазрјевши се угледа цара и слуге његове гдје иду к њему; и отиде Орна и поклони се цару лицем до земље,
21. И рече: што је дошао цар господар мој слузи својему? А Давид рече: да купим од тебе то гумно, да начиним на њему олтар Господу да би престао помор у народу.
22. А Орна рече Давиду: нека узме цар господар мој и принесе на жртву што му је воља; ево волова за жртву паљеницу, и кола и јармова волујских за дрва.
23. Све то даваше цару Орна као цар, и рече Орна цару: Господ Бог твој нека те милостиво прими.
24. А цар рече Орни: не; него ћу купити од тебе по цијени, нити ћу принијети Господу Богу својему жртве паљенице поклоњене. И тако купи Давид гумно и волове за педесет сикала сребра:
25. И ондје начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне. И Господ се умилостиви земљи, и преста помор у Израиљу.
Поглавље: 23 | 