Свето писмо Стари завет
Друга књига СамуиловаПоглавље 22. 1. И изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове;
2. И рече: Господ је моја стијена и град мој и избавитељ мој.
3. Бог и стијена моја, у њега ћу се уздати, штит мој и рог спасења мојега, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4. Призивљем Господа, којега ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5. Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме.
6. Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
7. У тјескоби својој призвах Господа, и к Богу својему повиках, он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8. Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разгњеви.
9. Подиже се дим из ноздара његовијех и из уста његовијех огањ који прождире, живо угљевље отскакаше од њега.
10. Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ногама његовијем.
11. И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем.
12. Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.
13. Од сијевања пред њим гораше живо угљевље.
14. Загрмје с небеса Господ, и вишњи пусти глас свој.
15. Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16. Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздара његовијех.
17. Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18. Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.
19. Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20. И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио.
21. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22. Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега.
23. Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.
24. И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.
25. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима његовима.
26. Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно;
27. С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему.
28. Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29. Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвјетљује таму моју.
30. С тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31. Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се уздају у њ.
32. Јер ко је Бог осим Господа? и ко је стијена осим Бога нашега?
33. Бог је крјепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34. Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35. Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје.
36. Ти ми дајеш штит спасења својега, и милост твоја чини ме велика.
37. Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38. Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим.
39. И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40. Јер ме ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41. Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42. Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43. Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44. Ти ме избављаш од буне народа мојега, чуваш ме да сам глава народима; народ којега не познавах служи ми.
45. Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46. Туђини блиједе,дршћу у градовима својим.
47. Жив је Господ, и да је благословена стијена моја. Да се узвиси Бог, стијена спасења мојега.
48. Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49. Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме.
50. Тога ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,
51. Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену његову довијека.
Поглавље: 21 | Поглавље: 23
