Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 7. 1. И рече Господ Ноју: „Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овога века.
2. Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,
3. такођер и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи.
4. Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.”
5. И Ноје учини све што му заповеди Господ.
6. И беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.
7. И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.
8. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,
9. уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.
10. А у седми дан дође потоп на земљу.
11. Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и отворише се уставе небеске;
12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.
13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његовијех с њима;
14. Они, и свакојаке звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што год лети и има крила.
15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у којем има жива душа,
16. мушко и женско од свакога тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.
17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.
18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.
19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.
20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.
21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.
22. Све што имаше душу живу у носу, све што беше на суху, помрије.
23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и што с њим беше у ковчегу.
24. И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.
Поглавље: 6 | Поглавље: 8
